Prema podacima Centralne baze republičke Uprave za veterinu u Srbiji je trenutno registrovano 1.955.289 pasa. Godišnje se u proseku prijavi oko 100.000 novih kućnih ljubimaca, a odjavi (izveze ili ugine) između 30.000 do 35.000. Ovi podaci kazuju da veliki broj građana ima bar jednog psa u stanu, ali sa druge strane mnoštvo je i napuštenih pasa koji nisu čipovani i zato je njihovim nesavesnim vlasnicima teško ući u trag. Nažalost u državi ne postoje zvanični podaci o napuštenim životinjama, a prema podacima raznih udruženja za zaštitu životinja na beogradskim ulicima trenutno se nalazi 10.000 napuštenih pasa, dok u novosadskoj "Zoohigijeni" boravi više od 240 pasa lutalica. Razlog tome je najčešće neprimošljenost budućih vlasnika, koji često zbog svoje vrste posla nemaju vremena ni za sebe, a kamoli za pse. Stoga, pre nego što vas dete ubedi da mu kupite psa za rođendan ili neku drugu prigodu dobro razmislite o tome, jer pas nije plišana igračka. Ukoliko i rešite da kupite ili udomite psa trebalo bi da znate da je taj čin velika obaveza, sa štenci piške i kake prvih meseci u stanu i da vam je pored ogromnog strpljena potreban i novac. Ako smatrate da možete da ispunite sve potrebe novog člana domaćinstva, svakako je preporuka da udomite ili kupite ljubimca, a ako imate neke dileme, pre nego što se odlučite na ovaj važan korak pročitajte ovaj tekst.
Odgovoran vlasnik
Naime, kada štene stigne u stan, morate mu napraviti kutak i kupiti sve neophodne stvarčice. Često će i pored svog krevetića poželeti da spava sa vama, pa ukoliko mu ne udovoljite postoji mogućnost da ćete se zbog njegovog cvilenja buditu umorni i neispavani. Vaš novi član domaćinstva, kao i svaka beba mora da se vakciniše i revakciniše, ali i da se čipuje kod veterinara. Kada se razboli potrebni su mu lekovi, a u pojedinim slučajevima i sitnije odnosno krupnije intervencije (operacije, snimanje, vađenje krvi, skidanje kamenca) u vaterinarskoj ambuilanti, a sve to iziskuje i vreme i novac. Zato dobro razmislite da li ćete moći da ispunite sve obaveze. Pre nego što se upustite u kupovinu ili udomljavanje valjalo bi da znate da će štene odrastati, a kako odrasta poprimaće fizičke osobine i karakter rase kojoj pripada. Ljudi se najčešće “zalepe” za fizički izgled psa, a ta ljubav na prvi pogled obično se stvara na osnovu simpatične njuškice, figure, boje dlake ili veličine psa. Mnogi u tim momentima zanemare karakter koji je i najvžniji pri uzimanju ljudimca i na njega najčešće treba obratiti pažnju. Svaka rasa ima osobine koje ne treba zanemarivati pre nego što se donese konačna odluka. Naš je savet da prikupite informacije o određenoj rasi, ali ne od komšija već od stručnih ljudi poput odgajivača, članova kinoloških klubova i veterinara.
Stan ili dvorište
Karakter i ponašanje psa se formiraju pre, u toku i nakon rođenja i zavise od nekoliko faktora. Prvenstveno od genetike, ali i od momenta kada štene napusti odgajivačnicu i pređe u svoju novu porodicu i novo okruženje. Zapravo štene u prvih šest meseci života oblikuje najveći deo svog kasnijeg ponašanja. Znači, spona između genetske podloge i specifičnih iskustava čine karakter ljubimca. Ipak postoje i urođene karakteristike koje se ne mogu ukrotiti vaspitanjem. Zato se obavezno raspitajte kod stručnjaka o istorijatu rase koju uzimate. Bez obzira na to da li je reč o lovačkom psu, pudli, malterezeru, biglu, dogi ili dobermanu trebalo bi da znate da svi oni imaju jednog pretka i da vole da žive u čoporu. Većina rasa je doduše adaprirana na život u urbanoj sredini, s tim da bi pojedine rase pasa trebalo voditi u šetnju nekoliko puta na dan i to minimum sat vremena, dok pojedine manje rase mogu da se šetaju i do 30 minuta. Ne treba zaboraviti ni na rase pasa koje nisu pogodne za život u stanu i ukoliko im se ne ispune potrebe postaju nervozne, razdražljive i „bezobrazne“ usled nedostka fizičkig napora i pojačane aktivnosti.
Primera radi, Border koli je čuvar stada i zato voli istrčavanje, dok sibirski haski žudi za životom u čoporu. Pomenute rase najčešće pate ukoliko nemaju dovoljno fizičkih aktivnosti i ako dugo ostaju sami kod kuće. Ipak, nije sve tako crno, jer su se kroz evoluciju psi prilagodili za život sa ljudima u manjim stanovima. Najbolji primer za to je Jorkširski terijer, koji je pre 100 godina bio pacolovac u jorkširskim rudnicima u Engleskoj, dok je danas najrasprostranjeniji kućni ljubimac u svetu. I pored toga, što je sladak i malen, jorki je u srcu ostao terijer kog krasi čvrst karakter i ponekuid preka narav. Pudle su bile lovački psi i veoma su vezane za ljude i zato ne vole da ostaju dugo same u stanu, a maltezeri su najčešće „dosadni“ lajavci. Ovčarski pas je rođen za čuvara i uvek će biti na oprezu, irski seter je u stanju da izleti iz kola i otrči u šumu ili obližnji parkić, dok je retriver sklon da satima „maltretira“ vlasnika sa bacanjem štapa. Za ove rase bi bilo najbolje da imaju svoje dvorište. Ukoliko vam ništa od navedenog ne smeta i mislite da ćete moći maksimalno da im se posvetite spremni ste za lljubimca, ali ako vas je ovaj tekst pokolebao bolje bi bilo da još malo razmislite.