Naša sagovornica, dr veterine Mirjana Dubovečak, vlasnica Veterinarske ambulante „VetArt“ iz Rumenke jedna je od retkih u Srbiji koja se uglavnom preorijentisala na lečenje mačaka, mada leči i pse. Prema njenim rečima, mačke nisu mali psi i zato smatra da se ne mogu tretirati kao mali pas.
Kako da razumete Mačke Nisu Mali Psi
To konkretno znači da ne možete da merite mačku koja recimo ima 3,5 kile, pa da joj date terapiju kao da dajte terapiju psu. Znači mačke nisu mali psi, to su mačke, vrlo specifične životinje koje imaju vrlo različite bolesti za razliku od pasa, vrlo različite terapije. Iskreno nekada se i šokiram koliko kolege koriste u lečenju lekove kod mačaka koje generalno ne bi smelo, jer je dokazano da mačke na određene lekove imaju stvarno ozbiljne reakcije. To se zove felinomanija – objašnjava naša sagovornica.1
Doktorka Mirjana objašnjava da ukoliko mačka dobije nešto od lekova što ne bi trebalo, upada u epinapad sa mnogo balavljenja. Tada dolazi do jedne vrste trovanja organizma faktički lekovima odnosno dolazi do jatrogenog trovanja. Takvo stanje može da bude fatalno za mačku.
Tu se mi u našoj ordinaciji stalno borimo, mi imamo taj problem što je generalno jako malo veterinara uopšte zainteresovano da radi sa mačkama, iz razloga što su one malo zahtevnije. Naime, mačke nisu spremne na saranju kao psi i njih je mnogo teže pregledati. Primera radi, imamo svakakvih kučića, agresivnih, uplašenih, nemirnih, ali ima i onih mirnih. Međutim, mačka se prvo osmotra dok je u tansporteru i tu se zapravo vidi kakvog je raspoloženja. Zato kada mačka dođe na pregled, moram da pozatvaram sva vrata i prozore, jer dešavalo mi se da kada otvorim transporter mačka se katapultira i poruši sve iz ordinacije. Tada je mojim saradnicima i meni potrebno i po 45 minuta da je uhvatitimo – navodi dr Mirjana.
Zato smatra da veterinari generalno nisu raspoloženi da rade s mačkama, jer je teže uraditi i dijagnostiku. Prema njenim rečima, mačkama niko ne voli da vadi krv, jer i tu je uvek borba i zato mačke uvek drži bar dve osobe.
U svojoj bogatoj karijeri, možda sam imala svega pet uplašenih mačaka koje su mirne i kojima sam mogla da radim šta hoću i one su bile lake za pregled. Međutim ostali mačji pacijenti su kad-tad tokom pregleda pokazali neku vrstu agresije. Tako da bez dva čoveka ne vredi ni kretati u pregled mačke. U našoj ordinaciji imamo jedan jako zanimljiv momenat, kada nam dovedu mačke kojima treba da uradimo kardiovaskularni pregled. Jer mačka, kao u inat, kako joj prislonimo stetoskop, počinje da prede. Ako mačka prede, nećemo uspeti da joj uradimo otkucaje srca, ne čujem dobro kako ona diše, što svakako otežava pregled. Zapravo, to je njen neki odbranben mehanizam i zato nije tačno da mačka samo prede iz zadovoljstva – objašnjava sagovornica.
Znači, doktorka Mirjana naglašava da mačke ne predu samo kad su zadovoljne. Kako ističe, to je u narodu neka verovanje. Međutim, mačke predu i kad ih nešto boli i kad su jako bolesne. Znači, to nije znak zadovoljstva, to je jedna vrsta komunikacije.
Ljudi jednostavno ne znaju, a imaju mačke za ljubimce. Mace ne predu samo iz zadovoljstva, one predu i kada su jako uplašene, ali i kada trpe bolove, ali i one koje su u jako lošem stanju. Zapravo predenje je neka vrsta komunikacije koju mi ljudi, nažalost, ne razumemo. Volela bih da sam doktor Doolittle, ali nisam. S druge strane sa psima nemamo tih problema, njemu je dovoljno zatvoriti usta, poslušati srce i pluća. To je neki osnovni pregled u tome pričam, a to je mačkama jako teško uraditi – otkriva naša sagovornica.
Dešavalo joj se i da vlasnici mačaka primete da ona malo više prede, ali to ne pridaju bolesti, već misle da njihov ljubimac uživa. Zato upozorava da vlasnik ne treba da bude opušten u smislu, već bi trebalo mačku da odvede kod veterinara. .
- Tu nastaje i najveći problem u komunikaciji sa vlasnicima, jer oni mačke donesu mnogo kasnije nego vlasnici koji imaju pse. Razlog tome je što mačka kada je bolesna sklona je tome da se skriva po kući, da nekad odbije hranu, ali vlasnik ne reaguje na to, jer su mačke izuzetno izbirljive i onda vlasnici prosto kažu, pa dobro danas joj nije dan. Neće da jede, skriva se ili danas joj je dan da leži u prozoru i sunča se. Prede i to je kul. To nije tačno, to je znak da je mačka najverovatnije bolesna. Zato je nama većina mačaka koje dolaze dosta kasnije. Znači ne dolaze sa prvim simptomima, već dolaze znatno kasnije. E, tu je razlika između veterine sa psima i mačkama – kaže doktorka Mirjana.
S druge strane vlasnici pasa se odmah uspaniče ako njihov pas ne pojede ceo obrok i zato odmah alarmira veterinara. Sa mačkama je to opet malo drugačije, one su specifične, pa vlasnik možda ni ne shvati na vreme šta se tu dešava. Zato nažalost češće dolazi do smrtnosti kod mačaka u odnosu na pse.